Imam 20 godina, visok sam 189cm i imam preko 100kg. Nemam zdravstvenih problema sa gojaznosti, jednostavno jedem po 10 sendviča na dan i popijem bar flašu kokakole. Stalno pričam sebi da ću da uradim nešto po pitanju svoje kilaže, ali me mrzi i nikada ne sprovedem to u dela. Gledam svoju mladju sestru, kojoj je u junu matura za kraj 8. razreda.
Doručkuje neke žitarice sa dijetalnim jogurtom, za ručak pojede kuvano jelo i ne večera, u toku dana pojede po neku jabuku/pomorandžu užinu i pije između 12 i 16 čaša vode dnevno. Radi važbe od kojih mene sve zaboli samo od gledanja u nju, u njen izraz lica sa stegnutim zubima, jaukanje, drhtanje stomaka i nogu dok vežba…
Svako jutro se budi sa bolovima i jauče na svaki mogući mišić, ali ne preskače vežbe nikada. Čak nema ni razlog za sve te dijete i vežbe, možda ima svega 4-5kg viša, mada meni je to lepše nego da žensko bude kao grančica. Rekao sam joj da batali par puta, ne sluša me, ne zanima me više, nek joj bude, ona trpi bolove, ne ja.
0 komentari