Kao manja bila sam jako vezana za tatu. Davali smo jedno drugom nadimke, mazili se, najviše sam volela kad me češka. Vremenom kako sam odrastala, naši odnosi su postali hladniji, česte svađe, rasprave mnogo puta sam imala osećaj da me gura od sebe. Danas sedimo svi za ručkom i on me pita da li se sećam kako me je zvao Ića, otpočinjemo temu, sve uspomene, lepi trenutci su mi se u momentu vratili. Oči su mi bile pune suza jer shvatam da polako se sve više udaljavam od njega i kako mu nedostajem kao i on meni. Tata volim te i pored svih gluposti koje si pravio i dalje sam tvoja mala Ića.
0 komentari