Moj otac je 22 mjeseca bio bez posla, majka je kućanica, dakle bili smo bez ikakvih primanja, a ipak su teškim radom i uz pomoć onoga što su uštedili nama troma pružili takav život da gotovo nismo ni osjetili tešku situaciju. Sestra i brat su bili u dalekom gradu na studiju, oboje nadareni studenti, nisu znali ništa dok nije prošlo.
“Čuvaj tajnu, da se djeca ne brinu. Njihovo je samo da uče,”rekla bi mi majka. I evo ih sada, oboje sa diplomama u rukama,stali na svoje noge i nastoje i sami privrediti. Jako sam ponosna na svoju porodicu, još samo da i ja njih učinim ponosnim.
0 komentari