Jednom sam majci u jednom od naših sukoba uputila jako grozne reči. Izvinula sam joj se i od tada je prošlo puno godina. Ona sada ne radi i ja je izdržavam. Ništa joj ne fali, čak joj šaljem odeću i hranu iz inostranstva, kupila sam joj moderni telefon, plaćam joj račune i ona je presrećna.
Jako mi je drago da mogu sve to da joj priuštim iako se nismo uvek lepo slagale i nikad nismo bile bliske, ali osećam se grozno kad se setim da sam je opsovala, nisam to trebala sebi da dopustim koliko god da sam bila ljuta na nepravdu koju mi je nanela. Lako je nekoga osuditi. A ona da je umela bolje sigurno bi. Ni danas nismo naročito bliske ali poštovanja mora biti!
0 komentari