Ne podnosim suprugovog sestrića, non stop je kod nas vikendom, svaki raspust provodi kod nas u kući… Pritom ga svekrva non stop šalje kod mene na sprat kada dođe, a najviše me boli što, kada je sestrić tu, ona se ponaša kao da je naše dete bezvredno i kao da joj nije unuče. Inače je dete jako bezobrazno, udara mog sina koji ima 3 godine, (on ima 10 godina).
Ali njemu se sve prašta. Na leto ga vode na more, a nas nikad nisu ni pitali da naše dete odvedu do grada… Ima tu još svašta nešto što bi napisala… Od nas se očekuje da ga vodimo gde god da krenemo, a njegovi roditelji ne dođu ni da vide naše dete… Uglavnom, ne znam koliko cu dugo moći da ćutim, jer ako puknem, pući će i moj brak…
Ali mislim da ću rizikovati svoj brak, samo da moje dete više ne pita “Zašto baka voli “xy”, a mene ne?” Duša mi se cepa, a suprug je na njihovoj strani… Voleću ga ja i za tatu, i za baku i deku, i za tetku… Biću mu sve samo da vidim njegov osmeh i zadovoljstvo.
0 komentari