Kroz moj život prošlo je puno tuge, bede i bola. Borio sam se i rukama i nogama da se ta situacija i promeni na bolje. Zapostavljajući sebe i svoj lični život, odričući se svega što kroz mladost mnogi doživljavaju lepo, pa i loše. Ali kako god to vreme mladosti je prošlo. Imao sam devojaka i sa svakom uvek isto-nikad nisam bio dovoljno dobar za njih jer sam bio tada bedan. I tako mesecima i godinama, sad kada sam donekle uspeo da sredim svoj život imovinski, došao sam u 38 god. života, a da istinsku ljubav nisam osetio.
Iako se trudim da svi oko mene budu srećni i nasmejani, i sam sam vedrog duha u sebi vrištim od bola i tuge jer me pomalo strah da ću ostati sam i da nikada neću osetiti tu čar braka i dece jer današnje devojke, žene koliko sam uspeo da vidim ne žele da se vezuju i posvete porodičnim vrednostima. Ljudi moji strašno vreme je došlo. Veze bez obaveza, sex bez emocija, jurnjava za parama, kolima, provodom… nemam reči, jedino što vidim da je teško ili nemoguće naći srodnu dušu.
0 komentari