Pre par meseci, imala sam i ja svoj ispad po pitanju prevare (ako to uopšte može da se nazove prevarom). Dopisivala sam se sa jednim likom i odlučila da se vidim sa njim, iako već duže vreme imam dečka. Prijalo mi je to njegovo muvanje, njegove slatke reči i moram priznati da sam posumnjala u sebe i svoju vezu. Kada smo se videli, sve je bilo okej, ali postala sam nervozna iz straha da me neko ne vidi sa njim. Kada smo se poljubili, osetila sam da to nije to, da nema leptirića niti bilo kakvog osećaja u stomaku kao što sam očekivala. Shvatila sam da ipak pripadam svom dečku, da ne mogu da se ljubim ni sa kim osim sa njim i da mi nije lepo. Nakon tog događaja sam otrčala kod dečka krenula da ga ljubim i grlim kao nikada do sad. Zapravo, priznaću vam, upravo taj poljubac mi je i popravio odnos sa dečkom i naterao me da shvatim da je on moj pravi. Doduše, nikad mu nisam priznala, ali to ne znači da me ne peče savest. Kajem se zbog toga… Mnogo.
0 komentari