Ja sam devojka kojoj je izgled sve u životu, uvek na prvom mestu i uvek presudan. Međutim, moja drugarica sa kojom sam nedavno počela baš intenzivno da se družim ima brata kojeg sam upoznala tek sada iako se poznajemo već tri godine, koji je ispod svakog mog standarda što se izgleda tiče, ali ja osećam da se zaljubljujem u njega i obožavam da idem kod nje samo da bih njega slušala kako priča. To se često dešava da mi pričamo i vremenom mi je postao čak i lep jer je takav govornik, takve stavove ima, tako neke pokrete dok priča, skroz je spontan i tako pametan. Htela sam ovo da podelim sa vama, jer sam doživela prosvetljenje. Sad verujem, definitivno nije sve u izgledu, zapravo, nije ništa.
0 komentari