Uništila sam porodicu. Imala sam divnog muža, dete, prekrasne godine iza nas. Ali svakodnevne obaveze su nas udaljilje, više nismo sedeli kao porodica, virtuelni svet, novac … sve je bilo bitnije … izgubili smo se. Nedostatak pažnje muža prema meni je doveo do toga da ja počnem da taj razgovor tražim u drugima…
Sklapala sam prijateljstva, u jednog lika se zaljubila, počela sa njim slobodnije da razgovaram, razumeo me je, zavoleo me … nikad nisam spavala sa njim, ali bilo mi je dovoljno njegovo prisustvo i pažnja…
Priznala sam mužu, rekla mu sve. Prevarila ga nisam, ali ne ide više ovako. On me sad mrzi, hoće da mi uzme dete, a ja ne bih da ih izgubim … nikog.
0 komentari